Тие предизвикувале страв кај фашистите, лечеле борци, гинеле за нашата слобода

Во Балканските војни учествувале 100.000 жени, од кои 25.000 загинале, а 40.000 биле ранети. 3344 жени како првоборци станале носители на Партизанска споменица во 1941 година, а 91 жена се одликувани со Орден за народен херој.

Положбата на жените во Кралството Југославија било, најблаго речено, катастрофална. Голем дел од нив биле неписмени и исклучени од општествениот живот затоа што се сметало дека местото на жените е во домот.

Работите донекаде почнале да се менуваат во периодот на 30-тите години од минатиот век. Па така, во 1934 година 2000 жени го поддржале штрајкот на своите сопрузи рудари во Трбовље, а наредната година 5000 жени во Загреб демонстрирале пред германскиот конзулат барајќи мир, 600.000 од нив една година подоцна потпишале и петиција во врска со тоа.

Тоа бил темелот за тоа што се случувало во текот на Втората светска војна и народноослободителната борба, во која жените и тоа како имале огромен придонес. Зад борбените редови, за слободата делувале два милиони жени, а на окупираните подрачја преку 600.000 се уапсени и затворени.

 

Milica Mušikić-Pajković, tokom rata član OK KPJ u Crnoj Gori. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Во тие моменти врховен командант на НОВЈ бил Јосип Броз Тито, кој го изјавил следното: „Јас се гордеам со тоа што стојам на чело на армија во која има огромен број жени. Можам да кажам дека жените во таа борба беа на прво место по својот хероизам, по својата издржливост, и сите народи во Југославија се горди што имаат такви ќерки“.

По војната, АФЖ многу се засилил и очигледно станал закана па со „самостојна“ одлука на Четвртиот конгрес во 1953 година во Белград бил укинат. Поранешните членки тврделе дека станал премногу силен, дека имал огромно влијание врз женското население, дека нивната еманципација очигледно се одиграла „премногу брзо“, дека се создале проблеми, дека многу се мешале во политиката.

Но, да се вратиме на времето на НОБ. Издвоивме некои од огромниот број жени кои се бореле и работеле за нашата слобода, а против фашистичкиот окупатор. Списокот е скромен, брои 65 жени, но и тој број бил сосема доволен.

Слава на хероите!

  1. Деса Булатовиќ, раководител на Третата бригада Санџак на СКОЈ. Некаде во Рашка во 1943 година.

 

 

Desa Bulatović, rukovodilac SKOJ-a 3. sandžačke brigade. Negde u Raškoj 1943. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

  1. Милева Маровиќ, родена во Сплит, член на СКОЈ од 1940 година, КПЈ од 1941 година. По петтата непријателска офанзива била во 10. херцеговска бригада, а загинала во борбата со четниците на 3 октомври 1943 година, меѓу Гацко и Билеќ, кај селото Планик.

Mileva Marović. Rođena u Splitu, član SKOJ-a od 1940. godine, KPJ od 1941. Posle Pete neprijateljske ofanzive bila u 10. hercegovačkoj brigadi, a poginula u borbi sa četnicima 3. oktobra 1943. godine između Gackog i Bileća, kod Planik Sela. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

  1. Србинката Букумировиќ, застрелана во Лог на Бањица на 7 септември 1943 година.

 

Srbijanka Bukumirović, streljana u logoru na Banjici 7. septembra 1943. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

  1. Стана Томашевиќ, секретар на РК СКОЈ за Црна Гора и Бока Котарска, држи говор на митингот во Никшиќ во 1944 година.

Stana Tomašević, sekretar PK SKOJ-a za Crnu Goru i Boku Kotorsku, drži govor na mitingu u Nikšiću 1944. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

  1. Мила Јевтовиќ била раководител на една диверзантска група во Белград во 1941 година, подоцна член на чачанскиот одред „Д-р Драгиша Мишовиќ“. Загинала во јули 1944 година во селото Велеречи кај Горно Милановци.

 

Mila Jevtović. Bila rukovodilac jedne diverzantske grupe u Beogradu 1941. godine, kasnije član odreda “Dr Dragiša Mišović”. Poginula jula meseca 1944. u selu Velereči kod Gornjeg Milanovca. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

  1. Доктор Јулка Мештеровиќ, шеф на хируршката екипа V крајишка дивизија од 2 ноември 1943 година до ослободувањето на Белград. Фотографијата е направена во Србија есента 1944 година.

Dr Julka Mešterović, šef hiruške ekipe V krajiške divizije od 2. novembra 1943. do oslobođenja Beograda. Slika nastala u Srbiji o jeseni 1944. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

  1. Ружица Ружа Станишиќ. Родена во 1931 година во Чачка, била студент по агрономија и член на KPJ. Делувала во позадина и била уапсена и застрелана во Бањичкиот логор на 7 јуни 1943 година, со братот Милорад Станишиќ.

 

Ružica Ruža Stanišić. Rođena 1921. u Čačku, bila student agronomije i član KPJ. Delovala u pozadini, bila uhapšena i streljana u Banjičkom logoru 7. juna 1943. zajedno sa bratom Miloradom Stanišićem. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Scroll to Top